Прослављени српски фудбалски тренер Велибор Бора Милутиновић, човек који је са пет различитих репрезентација учествовао на Светским првенствима рођен је у Бајиној Башти.
Милутиновић је прве фудбалске кораке направио у родном граду, а затим је каријеру градио играјући за ОФК Београд, Партизан, Монако, Ницу, Винтертур и мексички Пумас.
Велибор „Бора“ Милутиновић (рођен 7. септембра 1944. у Бајиној Башти, Краљевина Југославија) је бивши фудбалер Бора, Партизана, ОФК Београда, Монака, Нице и југословенски фудбалски тренер.
Као играч, Милутиновић је играо за осам различитих клубова, три из Југославије и пет из иностранства. Најдуже је играо за Бор и ОФК Београд а у жижу јавности је ушао као играч Партизана. За Партизан је играо у периоду од 1962. па до 1966. године. За време боравка у Партизану је одиграо 210 утакмица (65 првенствених) и постигао је 122 гола (12 првенствених). Са Партизаном је освојио две титуле првака Југославије (1962/63. и 1964/65), а био је и део тима који је постао вицепрвак Европе (1965/66). мада је други део те сезоне провео на позајмици у ОФК Београду. После Партизана одлази у Швајцарску и игра за Винтертур из Винтертура. Из Швајцарске Милутиновић одлази у Француску, тачније прво потписује за Монако, где остаје једну сезону, а после игра за Ницу и Руан из Руана. Одатле одлази за Мексико и потписује за мексички фудбалски тим Пумас УНАМ. То је био универзитетски тим који је временом прерастао у мексичког прволигаша. У овом клубу Милутиновић је звршио своју активну играчку каријеру и почео да се бави тренерским послом.
Бора Милутиновић, иако сам није играо за репрезентацију, је успео да као тренер (тренирао је седам различитих националних тимова) води пет различитих фудбалских репрезентација (Мексико, Костарика, САД, Нигерија и Кина) на пет различитих светских првенстава (Мексико 1986., Италија 1990., САД 1994. и Кореја-Јапан 2002.). Са четири од пет репрезентација, Милутиновић је успео да преброди прву рунду такмичења светског првенства, то једино није успео са репрезентацијом Кине. Због ових успеха је у новинама добио надимак Чудотворац. Као селектор водио је Мексико на Мондијалу 1986, Костарику 1990, САД 1994, Нигерију 1998 и Кину 2002. Године.
У Катару тренутно ради као саветник и амбасадор Светског првенства 2022.
У Бајиној Башти рођена су и Борина два старија брата, Милош и Милорад, којима је такође фудбал обележио живот и прославио их широм света.
У част браћи Милутиновић, спортски центар у Бајиној Башти носи њихово име, а стадион у оквиру центра добио је назив „Милош Милутиновић – Плава чигра“, по легендарном фудбалеру Партизана и репрезентативцу, једином играчу на бившим југословенским просторима који је надимак добио по стилу игре.
ЗАНИМЉИВОСТИ О БОРИ МИЛУТИНОВИЋУ
