Бајина Башта је насељена непрекидно последњих 7000 година. Најстарије досада познато насеље потиче из периода Старчевачке културе раног неолита. Насеље је у науци познато као Кременило и налази се у данашњој Вишесави удаљено 2.5 км од самога центра Бајине Баште. Становници су се бавили претежно земљорадњом о чему сведоче орнаменти пронађени на грнчарији али и сточарством. Ископавања током 60-тих година XX века показала су континуитет насеља кроз читав неoлит све до самог прелаза у метално доба.

Из енеолита, односно прелазног доба од неолита ка металном добу, потиче насеље Јовин брег чија грначарија нам открива комуникацијске везе овог насеља са становницима Паноније. Део археолошких налаза из Кременила и Јовиног брега данас је изложено у ходнику ОШ ’’Рајак Павићевић’’ у Бајиној Башти.

Постоји више легенди о настанку имена овог града. Најчешће помињана је она да је у турско време, на простору данашњег града, неки турчин по имену Баја имао велике баште, па тако остаде име Бајина Башта.

КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ИСТОРИЈУ

1858
Оснивање варошице

Оснивање варошице

Као градско насеље, Бајина Башта је настала средином 19. века када је кнез Александар Карађорђевић је 12. јула 1858. године издао решење о оснивању варошице Бајина Башта. Тада се дотадашње среско седиште премешта из Рогачице (насеље на око 12 км низводно од Бајине Баште) у Бајину Башту. Од тада па све до данас, на десној обали Дрине, у подножју планине Таре, смештен је центар општине.

1872
Прва пошта

Прва пошта

Након што је 1866. одузет статус варошице, Кнез Милан Обреновић је 15. септембра 1872. указом, поново уврстио Бајину Башту у ред варошице кнежевине Србије. Отвара се прва пошта и телеграф (1881) почиње с радом царинарница, град се подиже и развија по урбанистичком плану, што скупа доводи до већег прилива становништва. Град Бајина Башта је те 1882. изузетно урбанистички уређен.

1930
Отварање болнице и изградња водовода

Отварање болнице и изградња водовода

Формирањем краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – Југославије, Бајина Башта наставља са развојем, електрификација је била 1928, болница изграђена 1930, подиже се животни стандард и образовни ниво становништва. Пред II светски рат град добија водовод и калдрмисане улице.

1945
Бајина Башта након 2. светског рата

Бајина Башта након 2. светског рата

Нова етапа у историји Бајине Баште започиње после 1945. године када град привредно јача добијајући модеран изглед. Уз значајне привредне и пословне објекте, изграђени су бројни спортски објекти: градски стадион са тартан стазом, хала за спортове који се обављају у затвореном простору и игралишта за мале спортове на отвореном. Плажа на Дрини која се налази крај самог моста који прелази у Босну и Херцеговину, даје посебну драж граду и боравку на овом месту.

1966
Економски развој

Економски развој

Интензиван eкономски развој је почео 1966. године, када је свечано пуштена у рад Хидроелектрана „Перућац“, друга по величини у Србији. Тако је, некад омалена варош на обали моћне реке, Бајина Башта, по попису из 2011. године стигла до завидног броја од 26.043 становника.

БАЈИНА БАШТА У СЛИКАМА