Историја Бајине Баште

Бајина Башта је насељена непрекидно последњих 7000 година. Најстарије досада познато насеље потиче из периода Старчевачке културе раног неолита. Насеље је у науци познато као Кременило и налази се у данашњој Вишесави удаљено 2.5 км од самога центра Бајине Баште. Становници су се бавили претежно земљорадњом о чему сведоче орнаменти пронађени на грнчарији али и сточарством. Ископавања током 60-тих година XX века показала су континуитет насеља кроз читав неoлит све до самог прелаза у метално доба.

Из енеолита, односно прелазног доба од неолита ка металном добу, потиче насеље Јовин брег чија грначарија нам открива комуникацијске везе овог насеља са становницима Паноније. Део археолошких налаза из Кременила и Јовиног брега данас је изложено у ходнику ОШ ’’Рајак Павићевић’’ у Бајиној Башти.

Постоји више легенди о настанку имена Бајине Баште.

Прва име града у подножју планине Таре и загрљају реке Дрине везује за знаменитог српског хајдучког харамбашу и витеза Бају Пивљанина чије име је дубоко урезано у народно предање, по коме су име добили многи топоними на простору српских земаља, а историја га је забележила као истакнуту историјску личност XVII века. Баја Николића Пивљанина овековечио је и велики Његош у „Горском Вијенцу“ , а његово име је део како историје тако и усмене и писане књижевности, мита и легенде. Чињеница је да је највећи број становништва Бајине Баште пореклом са простора Црне Горе и Херцеговине где је име овог јунака било посвебно јако утиснуто у народну свест као симбол отпора Турцима и српске борбе за слободу док је и он сам у борбама и походима долазио све до Дрине. Иако прецизно није утврђено где су се настанили потомци овог јунака у неколико докумената помиње се њихово пресељење у Ужички крај тако да постоји могућност да је и на тај начин име јунака прослављеног у борбама са Турцима везано за ову област у времену ослобођења од вековног завојевача.

Друга легенда каже да је на простору данашњег центра града, уз реку Пилицу, у давна времана велепоседник по имену Баја имао велике баште и воћњаке и да је тај део места носио назив по томе. Формирањем среског средишта назив за центар места се прошиорио на град и касније на целу ову подринску општину.

Треће објашњење има у виду климатске особине овог краја, наиме блага и мирна клима погодује многим врстама воћа и поврћа које овде дивно успевају, те тако и бадем који се у Црној Гори и Далмацији звао и „бајам“. Тако се преметањем речи дошло до облика „бајин“.

Четврта варијанта о настанку имена је од „бајне лепоте“, па би Бајина Башта име добила по заносном прејзажу или опојним вртовима и воћњацима који вековима красе долину Дрине у овом крају.