Општина Бајина Башта налази се у западној Србији, југо-западно од Београда (168км), на десној обали реке Дрине, која представља и границу са Босном и Херцеговином, на 43°58′ северне географске ширине и 19°34′ источне географске дужине. Општина Бајина Башта заузима укупну површину од 673 км2 на којој по подацима Пописа из 2011. године, живи укупно 26.022 становника, са просечном густином насељености од 38,64 становника по км2, што сврстава општину Бајина Башта у претежно руралну средину.

Седиште општине је град Бајина Башта која се налази испод обронака планине Таре на надморској висини од 257 метара. Просечна годишња количина падавина је 700-800мм. Клима је умерено континентална са повећаном влажности ваздуха после изградње вештачких језера Заовине и Перућац. Седиште општине је преко превоја Дебело брдо (1090м) повезано са Ваљевом(70км), долином реке Дрине са Љубовијом (48км) и Шапцом (172км), а преко превоја Кадињача (880м) са градом Ужице (36км) који је седиште Златиборског управног округа коме припада и општина Бајина Башта.

Општину Бајина Башта чине 36 насеља (град Бајина Башта и 35 сеоских насеља), просечне површине 18,7 км2. Општина је подељена на 35 катастарских општина и на 30 месних заједница. У општини функционише 9 месних канцеларија. Од тридесет месних заједница, насељено место Луг је подељено на две месне заједнице, 21 месна заједница је везна за по једно насељено место, док постоји седам месних заједница које покривају по два насељена места.

Према подацима из пописа становништва из 2011. године, општина Бајина Башта имала је 26.022 становника у 8.972 домаћинстава, распоређених у 36 насељених места. Административни центар општине је насељено место Бајина Башта које има урбани карактер и у њему је 2011. по попису живело 9.133 становника, што представља 35% становништва општине. Преостали део општине са 35 насељених места има рурални карактер. Просечна густина насељености је 37 становника/km2.

ЕКОНОМСКА СИТУАЦИЈА

По статистичким подацима општина Бајина Башта је сврстана у недовољно развијене општине у Србији. Просечна нето зарада по запосленом у општини исплаћена у 2015. години у децембру је за 16.6% виша од оне из децембра 2014 године.Како можемо да приметимо у последње 3 године бележи се пад нето доходка, како на републичком тако и на територији општине Бајина Башта. Ови подаци нам указују да се општина мора више ангажовати на подстицању локалне привреде и економских активности.

У погледу структуре радно активног становништва (2011.), у општини Бајина Башта је најзаступљеније ангажовање у области пољопривреде и прерађивачке индустрије, а затим следе грађевинарство, трговина и оправка моторних возила, хотели и ресторани и енергетика са мањим учешћем.

У области производње и прераде хране и пића највећи промет и производњу имају Млекара“Спасојевић“ и ББ „Клека“ као и ИН систем.  Компанија „Роломатик“ запошљава око 100 људи у металском сектору, „Спасојевић” млекара око 60 у области пољопривредне производње, што представља охрабрење за развој пољопривреде овог краја. Ова компанија је прошле године прошила капацитете са 15000 на 30000 литара млека дневно и репрезентује квалитет у овој области у Србији.

Компанија „МС“ конфекција тренутно запошљава више од 80 људи у области текситлне индустрије. Ова фирма показује сталне стопе раста и развоја. У тренутној слици приметан је интерес за улагање у дрвопрерађивачку индустрију-отварање фирми за производњу пелета и брикета све популарнијег енергента.

БАЈИНА БАШТА У СЛИКАМА