Гојко Тешић

Књижевни историчар, доктор наука.

Гојко Тешић рођен је у селу Љештанско код Бајине Баште, 1951 године. Завршио је студије југословенске и опште књижевности и магистрирао на Филолошком факултету у Београду, докторирао 2004. на Филозофском факултету у Новом Саду. Професор је књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, живи у Београду. Бави се књижевноисторијским радом, с нарочитим тежиштем на српској књижевности између два светска рата. Објавио је велики број мање познатих остварења српских авангардиста.

Основну школу је завршио у Костојевићима, гимназију у Ужицу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду – група за југословенску и општу књижевност. Завршио је постдипломске студије. Докторску дисертацију „Манифест српске авангарде“. „Поетика и историја“ одбранио је у Новом Саду 2006 године.

1976. ради у Институту за књижевност и уметност у Београду. Био је уредник „Књижевне речи“ 1977-1980, и одговорни уредник 1980-1984. Основао је и уређивао и алманахе: Итака (1995,1997), Алманах Винавер (1997) и Авангарда (1997) и библиотеку „Појмовник“ (1995). Уредник је у издавачком предузећу „Народна књига“ (1995).

Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и припремио и уредио зборник радова са тог скупа. (1990).

Бави се проучавањем авангардних и модерних књижевних покрета у Југославији између два светска рата. У циљу научних истраживања боравио је у Москви 1983 године, Паризу 1987 и 1988 и Фрајбургу 1988 године. Спада у ред најпоузданијих познавалаца авангарде у српској књижевности. Његовом заслугом скинута је прашина заборава са многих писаца. Добитник је књижевних награда: „Бранкова награда“ 1975, „Ђорђе Јовановић“ 1991 године и „Павле марковић Адамов“ 1993 године.