БАЊСКА СТЕНА је један од најпознатијих и најлепших видиковаца у Србији. Од Митровца је удаљен 6 километара и до њега воде 2 обележене пешачке стазе (#9 и #9а) и макадамски пут. Назив видиковца Бањска стена, потиче од Бањског врела које је избијало у његовом подножју. Врело је било крашког порекла са сталном температуром воде од 4 степена Целзијуса. Име је добило од турске речи бања која означава место са топлом водом. Локално становништво је воду са врела користило и зими, јер је одржавало исту температуру целе године. Међутим, Бањско врело је потопљено изградњом језера Перућац.

Са видиковаца, који се налази на 1065 метара надморске висине, пружа се незабораван поглед на акумулацију Перућац, кањон реке Дрине и подручје Осата у Босни. Осат је предеона целина у Босни, на левој страни средњег тока Дрине, позната као јако градитељско седиште. Мајстори из Осата су градили по средишњој и западној Србији велики број богомоља и кућа. Карактеристичне по својој архитектури куће брвнаре на Тари добиле су назив Осаћанке.

Испод видиковца се пружа Бањско точило, сипар, који се у 19. веку користио за транспорт дрвета. Посечени балвани су отискивани низ точило до сплавишта где су се од њих правили сплавови које су искусни сплавари спуштали Дрином и Савом до Београда. Бањско точило дуго око 1.300 метара данас је обрасло растињем међу којим се налази велики број ретких биљних врста карактеристичних за сипаре.

БИЉЕШКА СТЕНА је видиковац на планини Звијезда на 1225 метара надморске висине, на граници природног резервата „Звезда“. Удаљен је 6 км од Предовог крста са којим је повезан макадамским путем и планинарском стазом бр. 14. Овде из непосредне близине може видети танка, вретенаста стабла Панчићеве оморике – јединствене врсте четинара која је преживела задње ледено доба и јавља се само на овом подручју. Нажалост, услед изражених климатских промена током задње деценије многе оморике су осушене.

Са овог видиковца се пружа прелеп поглед на вештачко језеро Перућац и почетак кањона на левој и долину реке Дрине на десној страни. Са друге стране језера је Босна односно предео познат под називом Осат. Поред излетничког мобилијара, овде се налази и кућица у којој је сниман филм „Птице које не полете“ са Батом Живојиновићем у главној улози.

ЦРЊЕСКОВО је видиковац смештен на литици високој 980 метара недалеко од Калуђерских бара. До видиковца води пешачка стаза број 3. Са видиковца се пружа поглед на клисуру реке Раче, долину Дрине и Бајину Башту.

На изласку из клисуре смештен је средњовековни манастир Рача из 13. века, задужбина краља Драгутина Немањића. У близини манастира је и скит св. Ђорђа који је би центар чувене рачанске преписивачке школе. Са видиковца се на левој страни може видети Крстата стена са металним крстом испод које се налазе пећине у којима су монаси скривали књиге.

СОКОЛАРИЦА је видиковац смештен на ободу висоравни и насеља Соколина, удаљен 4 км од Рачанске шљивовице, 10 км од Калуђерских бара и 12 км од Митровца. Видиковац у ствари сачињава неколико мањих повезаних видиковаца на надморској висини од 990 метара, а налази се наспрам видиковца Црњесково а изнад Клисуре Раче.

Соколарица представља део резервата „Клисура Раче“ зато Вас молимо да се понашате тако да што мање реметите природу. Резерват се одликује великим богатством живог света, а највеће вредности су прашума брдске букве и чисте шуме ораха у доњим деловима, док се на вишим котама јављају црни бор, смрча, јела, клека и друге врсте. Ово подручје је станиште мрког медведа и на стази до видиковца можете приметити постављену бодљикаву жицу која служи за прикупљање материјала за генетске анализе. Иако име видиковца то говори на овим литицама се гнезде сури орлови.

Са Соколарице се виде Црњесково, Крстаста стена, клисура Раче, Калуђерске баре и Рачанска шљивовица.

СЈЕНИЧ је видиковац који се налази на Црном врху на око 6 км од Предовог крста са којим је повезан макадамским путем и планинарском стазом 12б. На овом локалитету на 1.444 метара надморске висине доминира 12 метара висока дрвена осматрачница. Одавде се отвара поглед на шумовити масив Таре.

Преко села Растиште и кроз клисуру Дервенте поглед допире до језера Перућац. Овом путањом пре стотинак година ишла је траса шумске жичаре којом се посечена грађа спуштала до Дрине, а даље је транспортована сплавовима. У непосредној близини испод видиковца су смештени резервати „Било“ и „Љути брег“ које карактеришу мешовите шуме оморике, јеле, смрче, црног бора, букве, јасике и брезе, а мало даље су резервати „Црвене Стене“ и „Кремићи“. На десној страни се виде Секулић и врхови Гавран, Збориште и Ивер.

ОСЛУША је видиковац, у истоименом викенд насељу, удаљен 7 км од Митровца ка Калуђерским барама. До овог видиковца можете доћи пратећи део европског пешачког коридора Е7 или бициклистичком рутом „Висока Тара“. Са овог лако доступног локалитета пружа се поглед на долину Дрине, Бајину Башту и Осат у Босни и планину Повлен у позадини.

Овај видиковац, смештен на 964 метра надморске висине је, такође, и полетиште за параглајдере.

Капија Подриња се налази на планини Повлен, уз сам магистрални пут Ваљево – Бајина Башта, на месту где се путник из правца Ваљева први пут сусреће са пејзажом дринске долине и околних планина. Локација на којој је изграђен видиковац је одувек атрактивна за све туристе и пролазнике на овом делу пута а чим је изграђен плато видиковца још већи број аутомобила се свакодневно овде зауставља. Поред платоа који је у комбинацији дрвене и бетонске конструкције на металним стубовима, испред видиковца су постављене клупе, простор за паркинг насут шљунком и засађене саднице тује.

Видиковац Капија Подриња је уређен у оквиру пројекта Туристичке организације Западне Србије заједно са још девет локација на простору ове туристичке регије. Средства за ову намену су добијена путем конкурса при Министарству туризма а на основу достављених пројекта видиковаца од стране локалних туристичких организација. У општини Бајина Башта ће такође у оквиру овог пројекта бити постављен панормски двоглед на најпознатијем и најлепшем видиковцу у Србији – Бањској стени у Националном парку Тара.

РАВНА СТЈЕНА ИЛИ ГРАД је локалитет који се налази у близини бране Лазићи и језера Спајићи у Заовинама и до њега води уређена планинарска стаза бр. 29. Реч је о монолиту насталом абразијом Панонског мора на коме је уређен видиковац и где се примећују остаци некадашњег рановизантијског утврђења. Недалеко одавде је и почетак резервата и кањона „Склопови“ који је усекао Бели рзав.

ЈАЊАЧ (1.473 мнв) је један од највиших врхова Националног парка Тара и вероватно један од најлепших видикваца. Налази се у Заовинама, изнад Горњих Караклија, на самој граници Србије и Републике Српске (БиХ). До њега се стиже уређеном тематском стазом кроз село Караклије. Са овог врха се пружа величанствен панорамски поглед на атар села Заовине и масив Таре а са друге стране је Вишеград, и ако будете имали среће можете чак видети чувену ћуприју на Дрини Мехмед-паше Соколовића коју је у свом роману описао наш нобеловац Иво Андрић.

Видиковац назван по имену које за Дрину Срби користе вековима налази се поред пута Перућац – Митровац и са њега се пружа један од најлепших погледа на долину Дрине, ХЕ „Бајина Башта“ и језеро Перућац и предео Осата у Републици Српској.

На каскадном платоу урађена је дрвена ограда и постављено шест модерно и функционално дизајнираних надстрешница са столицама, столовима и лежаљкама који посетиоцима пружају посебан угођај и уживање у изузетном погледу на овај део Подриња.

Инвеститор изградње и опремања видиковца Зеленика је ЈП „Национални парк Тара“ уз финансијску подршку Министарства заштите животне средине и Уникредит банке Србија ЈСЦ. Иницијатива за изградњу потекла je од Савета корисника НП Тара, а израду пројекта је финансирала Туристичке организације „Тара-Дрина“ Бајина Башта.