Project Description

СТЕЋЦИ У РАСТИШТУ

МРАМОРЈЕ у Растишту чине две некрополе са стећцима које датирају из XIV и XV века, а налазе се на потесима Урошевине и Гајеви међусобно удаљене око 500 метара. На УНЕСКО листи светске културне баштине воде се као једна целина. Некропола није археолошки истражена, а конзервацију је обавио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда у току 2012. године.

Потес УРОШЕВИНЕ, удаљен око 300 м од цркве на Седаљци, представља средњовековно гробље на коме су сачувана 33 стећка. Од тог броја, 18 споменика је оријентисано по правцу исток–запад што је карактеристично за хришћанску средину, али је у једном делу гробља констатована оријентација споменика и по правцу север – југ. Некропола је на редове, стећци су уједначени по облицима и по обради површине, а преовлађује облик слемењака или сандук на постољу. Карактеристични су двојни споменици са два слемена или у комбинацији плоче и слемена. Четири слемењака су рељефно украшена са мотивима круга, лука и стреле и мачева.

Потес ГАЈЕВИ, удаљен око 500 метара северозападно од Урошевине, представља средњовековно гробље са 35 стећака. Стећци су различитих димензија и неуједначене обраде, правилно су поређани у 3-4 издужена реда по правцу исток–запад, с веома малим међусобним растојањем. Најчешћи облик је плоча или ниски сандук без постоља, а поједини примерци имају изванредно обрађене и углачане површине, са оштро профилисаним ивицама. Издвајају се три споменика украшена на истоветан начин, рељефном представом полумесеца на горњој површини. На једном стећку, полумесец је допуњен малим круговима, који се могу протумачити као звезде. У другом случају сандук с полумесецом украшен је и рељефном представом крста на бочној страни, чија се три крака завршавају круговима.

ШТА СУ СТЕЋЦИ?

Стећци су позносредњовековни надгробни споменици који се појављују као посебан израз сакралне уметности на ширем простору Балканског полуострва, на територији Босне и Херцеговине, Западне Србије, северне Црне Горе, Хрватске и Далмације. Појављујући се као уметничко дело, као скулптура, са циљем стварања вечног споменика преминулом, као уобичајена компонента европских погребних обичаја, средњовековни стећак – надгробни споменик је посебна појава и специфична синтеза језика и писма, вере и обичаја, историје и хронологије, културе, уметности и естетике.

Стећци као споменичко наслеђе универзалне вредности припадају једном јединственом културном обрасцу, а Бајина Башта је општина са највећим бројем некропола са стећцима у Србији. Поред историјског контекста њиховог настанка и утицаја како на световни тако и на духовни живот становништва које је са стећцима вековима живело битна је и њихова заштите, промоција и туристичка валоризација.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА

СТЕЋЦИ СЕ НАЛАЗЕ НА УНЕСКО-вој ЛИСТИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Део стећака је, током времена, премештен, део је утонуо у тло, док је неколико примерака пребачено у музеје.

КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ У БАЈИНОЈ БАШТИ