У петак, 10. марта, у Бајиној Башти је потписан Протокол о сарадњи између Општине Бајина Башта и Матице српске из Новог Сада. Циљ успостављања сарадње је унапређење квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројекатa. Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција која је основана 1826. године у Пешти.


Протокол посебан значај даје сарадњи на пројекту који се односи на неговање ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на територији општине Бајина Башта. Матица српска је препознала значај низа активности на заштити и очувању ћирилице у Бајиној Башти које уз богато културно – историјско наслеђе чувене Рачанске књижевне и преписивачке школе нашем месту са правом дају епитет престонице ћирилице.

Протокол о сарадњи су у просторијама Општине Бајина Башта потписали председница општине Весна Ђурић и генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Потписивању Протокола присуствовали су испред Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и др Зоран Ђерић, члан Уредништва Летописа Матице српске. Церемонији потписивања присуствовали су и заменик председника општине Бајина Башта Миленко Ордагић, покретач ћириличких активности у Бајиној Башти и председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“ Синиша Спасојевић, члан Националног савета за културу и директор Историјског архива из Ужица Жељко Марковић, помоћник председника општине Петар Нешковић, директор ТО „Тара-Дрина“ Милан Ђурић, директорка Народне библиотеке „Милош Требињац“ Рада Сарић и директор Установе „Култура“ Милован Јездић.

– Матица Српска се ближи свом двовековном рођендану, основана је 1826. године у Пешти. Ми смо тамо где је српски народ са задатком да помажемо нарочито у очувању његовог идентитета, језика и културе. Ми смо увели праксу потписивања Протокола о сарадњи са градовима и општинама и до сада је потписано око 20, углавном на подручју АП Војводине и на подручју Републике Српске. Циљ је да заједничким снагама Матица српска помогне културу у местима попут Бајине Баште, односно да буде присутна у самој Бајиној Башти и како би реализовали заједничке пројекте који су значајни за српски народ, српски идентитет и културу. Планирамо да у Бајиној Башти, која се наметнула као престоница ћирилице, покренемо Дане Матице Српске. Овде је изузетно важан манастир Рача за српску културу и историју. Имајући у виду да се овде организује фестивал ћирилице у том смислу ћемо организовати заједничке научне скупове односно, округли сто на ту тему као и дане Матице српске, али и промоцију и представљање свега онога што Бајина Башта има у самој Матици српској. – рекао је по потписивању протокола др Милан Мицић, генерални секретар Матице Српске.

Управник Библиотеке Матице Српске Селимир Радуловић истакао је да је имао велику трему при доласку у Бајину Башту јер су из овог краја два његова пријатеља, песник Милосав Тешић и историчар књижевности Гојко Тешић. Сматра да нема ништа природније него да Матица Српска дође у град ћирилице. Он је најавио да ће бајинобаштанска библиотека добити на поклон значајан број књига. О Летопису Матице Српске говорио је члан његовог уредништва и управник Српског народног позоришта у Новом Саду др Зоран Ђерић и најавио шире представљање Летописа у галерији Установе „Култура“.

Председница општине Бајина Башта је по потписивању Протокола навела да има задовољство да потпише протокол о сарадњи са најстаријом српском књижевном, културном и научном институцијом и да јој је посебно драго да је и Матица српска препознала значај свих активности које се спроводе на заштити и очувању ћирилице у нашој општини.

– Користим прилику да поздравим драге еминентне госте који су препознали нашу општину као стожера очувања ћирилице. Били смо прва општина која је на својој Скупштини усвојила Декларацију о ћириличном писму. Потом је уследила „Ћирилична баштина“ и отварање Парка ћирилице. Драго ми је што је Бајина Башта прва општина у централној Србији која је потписала Протокол о сарадњи са Матицом Српском. Надам се да ћемо заједничким снагама отворити Дом ћирилице са Музејом ћирилице у Рачи. – изјавила је Весна Ђурић.


По Потписивању протокола делегација Матице српске је са домаћинима посетила средњовековни манастир Рачу где их је дочекао игуман Герман Авакумовић и упознао са најважнијим подацима о овом великом верском и културном средишту Срба. Делегација Матице српске је обишла и стару школу у Рачи где је планирано отварање Музеја ћирилице као дела будућег комплекса Дома ћирилице.


Истог дана од 19 часова у Галерији Установе „Култура“ одржан је програм промоције Летописа Матице српске у коме су часопис представили др Милан Мицић, Селимир Радуловић и др Зоран Ђерић док је присутне у име домаћина поздравио Синиша Спасојевић. Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Иако је претежно књижевног карактера, Летопис се бави и другим уметничким, као и научним и друштвеним темама. Он третира историјска питања, језик, науку о књижевности и сродне дисциплине. Огледало је националног, културног и научног живота српског народа. Интересовање за овај културни догађај је било велико, а на промоцији су били присутни и Његово преосвештенство Владика Јован (Пурић), директор регионалног Историјског архива из Ужица Жељко Марковић и Салих Селимовић, познати историчар и публициста из Сјенице.