Постоји више легенди о настанку имена Бајина Башта које покушавају да одгонетну како је центар некадашњег Рачанског среза добио то име. Оно што је неспорно је да се име градића у срцу Подриња везује за баште које су од давнина красиле долину између планине Таре и реке Дрине.

Прва име града у подножју планине Таре и загрљају реке Дрине везује за знаменитог српског хајдучког харамбашу и витеза Бају Пивљанина чије име је дубоко урезано у народно предање, по коме су назив добили многи топоними на простору српских земаља, а повест га је забележила као истакнуту историјску личност XVII века. Баја Николића Пивљанина овековечио је и велики Његош у „Горском Вијенцу“, а његово име је део како историје тако и усмене и писане књижевности, мита и легенде. Чињеница је да је највећи број становништва Бајине Баште старином пореклом са простора Црне Горе, Брда и Херцеговине где је име овог јунака било посебно јако утиснуто у народну свест као симбол отпора Турцима и српске борбе за слободу док је и он сам у борбама и ратним походима долазио све до Дрине. Иако прецизно није утврђено где су завршили потомци овог јунака у неколико докумената помиње се њихово пресељење у ужички крај тако да постоји могућност да је и на тај начин име јунака прослављеног у борбама са османлијама везано за ову област у времену ослобођења од вековног завојевача. За Бају Пивљанина и назив општине у срцу Подриња је везана и занимљивост да Бајина Башта носи назив по њему, а суседна општина Љубовија по бегу Љубовићу, a сукоб знаменитог српског витеза и турског бега опеван у једној од најпознатијих српских епских песама „Бајо Пивљанин и бег Љубовић“.   То је и најчешће извођена гусларска песма о чувеном хајдучком вођи по коме Башта носи назив.

Слика „Бајо Пивљанин убија Турчина“ аутора Аксентија Мародића

Друга легенда каже да је на простору данашњег центра града, уз реку Пилицу, у давна времeна велепоседник по имену Баја имао велике баште и воћњаке и да је тај део места носио назив по томе. Формирањем среског средишта тај назив за центар места се проширио на град и касније на целу ову подринску општину.


Треће објашњење има у виду климатске особине овог краја, наиме блага и мирна клима погодује многим врстама воћа и поврћа које овде дивно успевају, те тако и бадем који се у Црној Гори и Далмацији звао и „бајам“. Тако се преметањем речи дошло до облика „бајин“.

Цвет дрвета бадема

Четврта варијанта о настанку имена је од „бајне лепоте“, па je по њој Бајина Башта име добила по заносном пејзажу и опојним вртовима и воћњацима који вековима красе долину Дрине у овом крају.

Све ове легенде и приче о настанку имена бајног града дају само још једну коцкицу у савршеној слагалици природних лепота, културно-историјског наслеђа, историјских чињеница, народних митова и предања које Бајину Башту чине атрактивном туристичком дестинацијом и местом за идеалан и садржајан одмор у свако доба године.