Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године награда „Ћирилична даровница“ додели академику Тешићу за вишедеценијско ангажовање на заштити, очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.
Као јединственом уметнику српског поетског израза и великом творцу у њему, где је на трагу наших највећих песника од средњег века до данас, академику Милосаву Тешићу за сваку награду довољна би била задужбина коју је подигао на просторима песничке лексике, синтаксе и версификације. Делимично мењајући поетику и стилске доминанте у сопственом песничком изразу од почетних збирки Купиново (1987) и Кључ од куће (1991) до данас, Тешић је обогатио резервоаре песничке лексике, синтаксе и метра и језички снажно утицао на млађе песничке генерације.
И до сада је више пута истакнуто да је Тешић једини међу српским песницима који се остварио стварајући и у језику, али и о језику, и то као лингвиста у домену србистике, пре свега дијалектолог и лексикограф, али и као есејист. Изврсно познавање народних говора и њихових различитих терминолошких система демонстрирао је узорном дијалектолошком монографијом „Говор Љештанског“ (1977), а вишедеценијска посвећеност лексици српског језика довела га је у Институту за српски језик САНУ до позиције уредника Речника САНУ, члана његовог Уређивачког одбора и председника Одбора за израду Речника САНУ, али и до чланства у редакцији Матичиног часописа „Језик данас“.
Велики одјек у културној јавности имало је и Тешићево јасно артикулисано ангажовање на заштити српске ћирилице у јавним наступима и текстовима.
Милосав Тешић je рођен у селу Љештанско код Бајине Баште 15. новембра 1947. године. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Председник je Одбора за израду Речника САНУ, председник Задужбине Бранка Ћопића, председник Савета Библиотеке САНУ, члан Академијског Одбора за проучавање флоре и вегетације Србије. Члан je и потпредседник Управног одбора Српске књижевне задруге, члан Удружење књижевника Србије и Српског књижевног друштва, члан редакције часописа „Језик данас“ и „Поетика“.
Милосав Тешић је пажњу критичке јавности на себе је скренуо већ својом првом збирком Купиново (1986), а учврстио ју је потоњим песничким књигама: Кључ од куће (1991), Благо божије (1993), Прелест севера; Круг рачански, Дунавом (1996), као и лирским спевом Седмица (1999). О сагласности у вези са статусом поезије Милосава Тешића у тадашњој критици сведоче афирмативне критике о његовим збиркама и мноштво награда којима је овенчан.