History of Bajina Basta - Туристичка организација "ТАРА

Bajina Basta has been inhabited continuously for the last 7,000 years. The oldest known settlement so far dates back to the period of The Starcevo culture of the early Neolithic. The settlement is known in science as Kremenilo and is located in today’s Visesava 2.5 km from the very centre of Bajina Basta. The inhabitants dealt mainly with farming, as evidenced by ornaments found on pottery. Excavations during the 1960s demonstrated the continuity of settlements throughout the Neolithic until the very transition to the metal age.

From the eneolite, i.e. the transitional age from neolithic to metal age, comes the settlement Jovin breg whose pottery reveals the communication links of this settlement to the inhabitants of Pannonia. Part of the archaeological findings from Kremenila and Jovin breg are on display today in the hallway of the Elementary School ”Rajak Pavicevic” in Bajina Bašta.

There are several legends of the creation of the name of this city. The most common mention was that in Turkish times, in the area of today’s city, a Turk named Baja had large gardens, leaving the name Bajina Basta.

A BRIEF GUIDE TO HISTORY

1858

Оснивање варошице

Као градско насеље, Бајина Башта је настала средином 19. века када је кнез Александар Карађорђевић је 12. јула 1858. године издао решење о оснивању варошице Бајина Башта. Тада се дотадашње среско седиште премешта из Рогачице (насеље на око 12 км низводно од Бајине Баште) у Бајину Башту. Од тада па све до данас, на десној обали Дрине, у подножју планине Таре, смештен је центар општине.

1872

Прва пошта

Након што је 1866. одузет статус варошице, Кнез Милан Обреновић је 15. септембра 1872. указом, поново уврстио Бајину Башту у ред варошице кнежевине Србије. Отвара се прва пошта и телеграф (1881) почиње с радом царинарница, град се подиже и развија по урбанистичком плану, што скупа доводи до већег прилива становништва. Град Бајина Башта је те 1882. изузетно урбанистички уређен.

1930

Отварање болнице и изградња водовода

Формирањем краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – Југославије, Бајина Башта наставља са развојем, електрификација је била 1928, болница изграђена 1930, подиже се животни стандард и образовни ниво становништва. Пред II светски рат град добија водовод и калдрмисане улице.

1945

Бајина Башта након 2. светског рата

Нова етапа у историји Бајине Баште започиње после 1945. године када град привредно јача добијајући модеран изглед. Уз значајне привредне и пословне објекте, изграђени су бројни спортски објекти: градски стадион са тартан стазом, хала за спортове који се обављају у затвореном простору и игралишта за мале спортове на отвореном. Плажа на Дрини која се налази крај самог моста који прелази у Босну и Херцеговину, даје посебну драж граду и боравку на овом месту.

1966

Економски развој

Интензиван eкономски развој је почео 1966. године, када је свечано пуштена у рад Хидроелектрана „Перућац“, друга по величини у Србији. Тако је, некад омалена варош на обали моћне реке, Бајина Башта, по попису из 2011. године стигла до завидног броја од 26.043 становника.