Тесла дани

Манифестација Тесла дани је део руте Путевима Тесле кроз Србију, која у Србији обухвата Музеј Николе Тесле, Београд из угла Николе Тесле – све оно што је Тесла видео и обишао када је 1892. године посетио Београд, Неготин као родни град Ђорђа Станојевића, и десет малих старих хидроелектрана Електропривреде Србије, које су прави мали живи музеји, а настале су махом захваљујући великом пријатељству и сарадњи Тесле и Станојевића. Једна од ових десет мини хидроелктрана је и МХЕ „Врело“ на истоименој речици у Перућцу у Бајиној Башти.

Туристичка Организација „Тара – Дрина“ од првог Тесла Дана учествује у овој манифестацији и сваке године обележава датум рођења највећег српског научника. Уз велику помоћ Огранка „Дринско-Лимских“ хидроелектрана свим заинтересованима је омогућена посета мини хидроелектрани „Врело“, ХЕ „Бајина Башта“ и РХЕ „Бајина Башта“. Обилазак хидроелектрана воде стручна лица из „Дринско-Лимских“ хидроелектрана тако да ће посетиоци бити у прилици да сазнају доста тога о историјату, капацитетима и самом производном процесу ових хидроелектрана. Посебно је значајана посета МХЕ „Врело“ јер је она за јавност отворена само на Теслин рођендан а део је културне руте Путевима Тесле кроз Србију.

ЗАНИМЉИВОСТИ О НИКОЛИ ТЕСЛИ

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Он је планове за његове изуме чувао у глави, а није их записивао због опасности од крађе.
10. јула 1990. године у америчком Конгресу је прослављен Теслин рођендан. На свечаности су говорила деветорица конгресмена и сенатор Карл Левин из Мичигена. Таква част у америчкој историји није указана ни једном америчком научнику, чак ни Томасу Едисону нити Александру Грејаму Белу.
Хтео је да осветли целу планету. Тесла је развио теорију да горња атмосфера садржи гасове који могу да проводе електричну енергију високе фреквенције која би, да је све пошло како треба, створила ‘ноћно светло за циелу планету’.
Није волео бисере. Није чак желио ни разговарати са женама које су их носиле, а никада није појаснио разлог тој мржњи.
Тесла се хранио искључиво вегетаријанском храном.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА

ДАНИ У ЧАСТ НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ НАУЧНИКА

НИКОЛА ТЕСЛА

Никола Тесла (10. јул 1856 — 7. јануар 1943) био је један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор.

ВИШЕ О ТЕСЛА ДАНИМА