МРАМОРЈЕ

Мраморје или Багруша je један од два локалитета на територији општине Бајина Башта који се налазе на Унесковој листи заштићене светске културне баштине. Мраморје је средњовековна некропола стећака, која се налази у Перућцу и спада међу најочуваније некрополе тог поднебља. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Други локалитет са стећцима који је на Унесковој листи налази се у Растишту на обронцима Таре. Мраморје у Перућцу је такође и под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја.

Некропола је формирана у XIV веку и имала је око 200 стећака, направљених од тврдог кречњака, међу којима су највећи примерци достизали дужину од 2 метра, са ширином и висином од скоро 1 метра. Каснији извори бележе број од 122 споменика, док их, према последњим подацима, има 93 и то:

0
плоча
0
слемењака са постољем
0
слемењака без постоља
0
сандука са постољем
0
сандука без постоља
0
аморфна примерка

ШТА СУ СТЕЋЦИ?

Стећци су позно средњовековни надгробни споменици који се појављују као посебан израз сакралне уметности на ширем простору Балканског полуострва, на територији Босне и Херцеговине, Западне Србије, северне Црне Горе, Хрватске и Далмације. Појављујући се као уметничко дело, као скулптура, са циљем стварања вечног споменика преминулом, као уобичајена компонента европских погребних обичаја, средњовековни стећак – надгробни споменик је посебна појава и специфична синтеза језика и писма, вере и обичаја, историје и хронологије, културе, уметности и естетике.

Стећци као споменичко наслеђе универзалне вредности припадају једном јединственом културном обрасцу, а Бајина Башта је општина са највећим бројем некропола са стећцима у Србији. Поред историјског контекста њиховог настанка и утицаја како на световни тако и на духовни живот становништва које је са стећцима вековима живело битна је и њихова заштите, промоција и туристичка валоризација.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА

СТЕЋЦИ СЕ НАЛАЗЕ НА УНЕСКО-вој ЛИСТИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Део стећака је, током времена, премештен, део је утонуо у тло, док је неколико примерака пребачено у музеје.

КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ У БАЈИНОЈ БАШТИ