Општина Бајина Башта има своје хералдичке симболе – грб и заставу. Симболи општине и начин њихове употребе уређени су посебном одлуком Скупштине општине. Општина Бајина Башта има усвојену Књигу графичких стандарда знамења општине Бајина Башта која садржи основне елементе визуелног идентитета Општине Бајина Башта и идејна решења за њихову примену.  Књига графичких стандарда знамења општине Бајина Башта је обавезујућа за све који користе и примењују грб и заставу општине Бајина Башта.

Грб општине Бајина Башта

Грб Општине Бајина Башта користи се у три нивоа: као Основни, Средњи и Велики грб.

Под изразом велики грб у српској територијалној хералдици, мисли се на штит са бедемском круном, држачима, стеговима, постаментом и осталим параферналијама; Средњи грб је штит са хералдичком композицијом који надвисује одговарајућа бедемска круна. Основни или мали грб је израз који се користи за основну хералдичку композицију штита без параферналија и који се као такав користи у свим приликама. На њему је представљен штит са грбовном сликом чији блазон (хералдички опис грба) гласи: „У црвеном пропети сребрни грифон златно оружан и истог таквог језика између чијих се предњих канџи по салтиру укрштају две сребрне муње; испод свега у стопи сребрна таласаста греда“

Мали грб општине Бајина Башта

Средњи грб општине Бајина Башта је у ствари Основни грб допуњен параферналиjама тj. додатним садржаjима изван штита. Штит је крунисан сребрном бедемском круном са три видљива мерлона (зуба) који представљају територијалну јединицу која хералдички говори да се ради о територији са преко 25.000 становника.

Средњи грб општине Бајина Башта

Велики грб је у ствари пуно хералдичко знамење општине. На њему је у средини основни грб (штит), а око штита су још представљена и два држача (чувара). Десни – плави вук оружан црвено (канџе) и сребрно (зуби) а црвеног језика; леви – плави oрао у полету оружан црвено (канџе) и златно (кљун) а златних ногу и црвеног језика. Они држе два копља, са којих се вију, опшивене златним ресама, застава Србије десно и општине Бајина Башта лево. Постамент чине три брега обрасла четинарском вегетацијом, преко којих је лента са називом општине.

Велики грб општине Бајина Башта

Грифон, као хералдички мотив који симболизује умножавање књига и чување знања алудира на улогу манастира Рача као изузетно важног националног преписивачког центра. Грифон, као хералдички мотив који симболизује и чување блага, на грбу Бајине Баште подсећа на историјску улогу калуђера Рачана у очувању ћирилице као српског културног блага првог реда и улогу манастира Рача у чувању најзначајније наше књиге – Мирослављевог Јеванђеља. Сребрна боја грифона и црвена боја поља по узору комбинације боја националног грба, алудирају на националну важност манастира Рача за очување српске рукописне традиције и писмености у раном модерном добу српске историје, као и улогу манастира Рача у чувању Мирослављевог Јеванђеља. Због свог доминантног значаја за општину Бајина Башта, грифон као алузија на манастир Рачу налази се како на штиту тј. Основном грбу, тако и на стегу.

Сребрне муње алудирају на хидроелектрану „Бајина Башта“ (једна муња алудира на проточну, а друга на ревирзибилну хидроелектрану). Сребрна боја муња алудира на водено порекло енергије. Комбинација сребрних муња на црвеном пољу алудира на национални значај хидроелектране „Бајина Башта“ како по питању количине произведене енергије, тако и на чињеницу да се ради о највећој хидроелектрани на реци Дрини.

Сребрна таласаста греда алудира на реку Дрину.

Вук и орао алудирају на две животињске врсте по којима се истиче фауна општине Бајина Башта, али и на очуваност природне средине општине. Плава боја вука и орла алудира на чистоту и племенитост фауне и природне средине општине.

Велики грб на згради општине Бајина Башта

Грифон као митско створење у себи обједињује симболичку природу орла и лава, па тако он у својој природи спаја божански дух и мудрост орла, док лав, као земаљски принцип, представља снагу, храброст и истрајност. Од свих химеричних створења грифон је најзаступљенији у српској средњовековној хералдици. Хералдика грифона узима као израз позитивног начела, као спој сакралног и секуларног у једном, најпре као мотив очувања сваковрсног блага. Графичари узимају грифона са штампарским ваљцима у предњим канџама као свој заштитни знак. Због своје двојне природе, грифон се налази на великом броју хришћанских црквених објеката, али и световних здања, па је овај мотив нашао своје место на страницама Мирослављевог јеванђеља, манастирским црквама Дечана, Студенице, Мораче и Каленића, али и на архитектонским украсима Краљевског двора Карађорђевића из двадесетих година XX века и београдске Железничке станице из XIX века.

Српски државни грб и грб општине Бајина Башта у сали Скупштине општине Бајина Башта

Поред већ наведеног хералдичког значење грифона он се везује и за симбол снаге, вођства и одважности. Повезујући квалитете краља животиња и краља птица грифон је добио вредност као посебно моћно и чаробно биће. По античкој традицији грифони су чувари ризница и насељавају планинске висове, а у српској традицији грифон представља чувара и заштитника. У српској средњовековној амблематици и хералдици грифони су чест мотив можда и под утицајем учења Светог Иринеја на основу кога се грифону приписивало да представља двоструку природу Христову, божанску и људску.

На штиту је поред грифона, симболима укрштених муња пресдтављена је Хидроелектрана Бајина Башта, као највећи привредни гигант ове подринске општине али и хидроелектрана са националним значајем. У дну истог поља, бела таласаста линија означава реку Дрину.

Са обе стране штита, као држачи стегова (застава) постављене су две животиње карактеристичне за фауну Националног парка Тара, али и зато што је орао један од симбола српског грба и народа, док је вук још од давнина често коришћен симбол српских пламена. Обе животиње су у плавој боји па се у комбинацији са осталим елементима грба добијају боје српске заставе. Док вук као држач заставе држи српску државну заставу, орао држи заставу Бајине Баште која је у бојама Хаџи -Мелентијеве војводске заставе из 1807. године на којој је поновљен симбол грифона. Једно оцило односно слово С на застави јасна је асоцијација на српски национални грб.

Велики грб општине Бајина Башта на лед екрану током концерата на Дринској регати

Застава (стег) општине Бајина Башта

Застава општине Бајине Баште је у бојама Хаџи -Мелентијеве војводске заставе из 1807. године на којој је поновљен симбол грифона из грба општине. Једно оцило односно слово С на застави јасна је асоцијација на српски национални грб.

Застава општине Бајина Башта

Хералдички опис заставе Бајине Баште гласи: раздељено плаво и црвено, преко свега пропети сребрни грифон златно оружан и истог таквог језика, а у десном кантону главе златно оцило.

Државна застава и застава општине Бајина Башта испред Туристичког инфо центра

По српској територијалној хералдици општинска застава је квадратног облика и та пропорција се не сме мењати.

Војводска застава соколског војводе Хаџи Мелентија Стефановића. Чува се данас у ризници манастира Рача.

Заставе општине Бајина Башта (за спољно и унутрашње истицање и стоне заставице) као и бројне друге сувенире и производе са херладичким симболима Бајине Баште можете купити у нашем Туристичком информативном центру и сувенирници.