Много је разлога због чега Бајина Башта са поносом носи епитет града ћирилице, а ми вам представљамо 10 најважнијих.
- Чувени манастир Рача и Рачанска књижевна и преписивачка школа су изузетно значајни за очување српске писмености у најтежим временима под турским ропством. Дела ове школе представљају непролазне духовне и уметничке вредности. Рачански рукописи данас се налазе у музејима широм Европе. У ретко ком српском манастиру су се тако оштро преламале судбине народа и исходиле историјске мене као у храму Христовог Вазнесења у Рачи. Ово светилиште је заблистало у средњем веку и израсло у средиште православне духовности и културе, расадник писмености, а затим се са изливом османлијске освајачке бујице у српске земље суочавало са дубоким понорима несреће и зла. Патријарх српски господин Павле био је монах у манастиру Рача, а захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина Немањића, оснивача и ктитора, може се данас видети у манастиру.
- Зачеци савремене српске писмености вуку корене из Рачанске књижевне и преписивачке школе. Рачани су после Велике сеобе Срба створили основу српске азбуке и књижевности у новом веку. Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у XVII и првим деценијама XVIII века одређује појмом „Рачанска преписивачка школа“. Путописац Евлија Челебија је 1630. године записао да скрипторија у Рачи има 300 калуђера – преписивача, које опслужује 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара. Остаци средњовековне скрипторије постоје и данас.
- Најзначајнија српска ћириличка књига, Мирослављево јеванђеље, чувано je и сачувано од уништења у манастиру Рача за време Другог светског рата. Најраскошније опремљен рани српски рукопис исписан писменима на најфинијем пергаменту и украшен са готово три стотине позлаћених иницијала и минијатура је културно добро од изузетног значаја које је уписано на листу Унеска – Памћење света. Манастир Рача у својој ризници данас чува фототипско издање овог вредног јеванђелистара, које заувек подсећа на ратно чување оригинала у „древној Рачи украј Дрине”.
- Шетно едукативна стаза Рачана у Националном парку „Тара“ је духовна и историјска траса која повезује манастир Рачу и место где су се у миру преписивале и украшавале књиге и где су калуђери Рачани сачували ћириличко писмо. Бројним образовно-информативним паноима шетња стазом подсећа на знаменита чињења монаха и вековну културну баштину овог подручја.
- Општина Бајина Башта прва је локална самоуправа у Србији која је усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице која прописује свеобухватне мере на заштити и очувању ћириличког писма. Најстарија српска књижевна, културна и научна институција, Матица српска, препознала је значај низа активности на заштити и очувању ћирилице и потписала са Општином Бајина Башта протокол о сарадњи у циљу унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројекатa. Протокол посебан значај даје сарадњи на пројекту који се односи на неговање ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на територији општине Бајина Башта.
- Ћирилична баштина је једна од најзначајнијих културних манифестација у региону, посвећена српском језику и очувању ћирилице, традиционално се одржава у Бајиној Башти сваког маја, око празника Светих Ћирила и Методија. Циљ ове вишедневне манифестације је да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе. Учесници у програму „Ћириличне баштине“ током претходних година биле су бројне еминентне личности из српске културе и науке попут академика Мира Вуксановића, проф. др Мила Ломпара, епископа проф. др Јована Пурића, хуманисте Арно Гујона, градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Радована Кнежевића, проф. др Виктора Савића, историчара Дејана Ристића, глумца Милана Босиљчића, комуниколога и глумца Слободана Роксандића, академског сликара Душана Мишића, илустратора и дизајнера Петра Поповића Пироса и других врсних уметника из књижевних, ликовних, музичких и позоришних уметности. Значајан сегмент манифестације увек је посвећен деци и младима где се кроз наградне конкурсе, пешачке туре до места где је цветала Рачанска преписивачка школа, спортско-забавне игре и слично будућим нараштајима ближе објашњава значај ћирилице и развија љубав према српском језику и писму.
- Једниствени Парк ћирилице у центру Бајине Баште је посебан кутак који у привлачном амбијенту слави национално писмо. Први је парк овог типа у земљама српског говорног подручја. У њему се налазе јединствене клупе у облику отворених књига са илустрацијама познатих Срба и њиховим цитатима о језику и писму, информативне табле о историји ћирилице, о Рачанској књижевној и преписивачкој школи као и илустрована азбука за прво упознавање деце са српским писмом. У оквиру парка је игралиште за најмлађе са словима азбуке на тартан подлози и камени врт где се могу видети бројне врсте лишћара, четинара и сезонског цвећа. Централна порука Парка ћирилице усмерена ка свим посетиоцима су речи Светог Константина Ћирила: „Услишите, Словени вси слово, јеже крјепит срдца и уми“.
- Највећи избор ћириличких сувенира и производа којима се представља наше писмо налази се у свим туристичким инфо центрима Бајине Баште. Мајице, шоље, књиге, роковници, оловке, магнети, кишобрани, портикле, качкети, слагалице, подметачи, сатови, привесци и још много тога осмишљени су тако да својим дизајном славе национално писмо и могу се купити у инфо центрима Туристичке организације „Тара-Дрина“ и ЈП „Национални парк Тара“.
- Ћирилична бициклијада је манифестација која се одржава сваког септембра на траси Парк ћирилице – манастир Рача – излетиште „Ћирилица“ – Парк ћирилице. Уз културно-уметнички и садржајан образовни програм, вожњом бицикли повезује се Парк ћирилице у центру Бајине Баште, место предвиђено за будући Музеј ћирилице и простор где је цветала Рачанска књижевна и преписивачка школа и где се у најтежим временима у прошлости чувала ћирилица. Циљ је да се почетком школске године нагласи значај сталног коришћења ћирилице и подсетити да је у непосредној близини центра Бајине Баште постојала школа чија дела представљају непролазне културне, духовне и уметничке вредности.
- Први српски Музеј ћирилице као централни део целине Дом ћирилице биће у Рачи, у близини истоименог средњовековног манастира. Зграда за потребе музеја је комплетно реновирана средствима Министарства културе и Општине Бајина Башта, очекује нас партерно уређење и израда сталне поставке. План је да поред сталних поставки ово место буде прилагођено интеракцији са посетиоцима како би се адекватно представила сва лепота нашег писма и представила ћирилица кроз савремене медије и примене. Циљ је да се одавде покреће и усмерава истраживање српског језика и писма и да се указује на потребу заштите и очувања ћирилице. До успостављања Музеја ћирилице сви посетиоци Бајине Баште могу уживати у изузетној поставци у ризници манастира Рача. Патријарх српски Павле отворио је ризницу манастира Рача 1996. године, а у њој преовлађују књиге рачанских монаха које су они преписивали пре и после Велике сеобе 1690. године, и тако једини чували и преносили српску писменост у мраку турске владавине.
Поред свега наведеног познато је да је у непосредној близини Бајине Баште одштампана прва књига у Србији – Рујанско четворојеванђеље. У првој штампарији у Србији монах Теодосије је одштампао ову књигу ћириличким словима која су имала карактер уставног писма, на 300 листова. По оцени стручњака, одштампани су у техници ксилографије (дрвена слова), док је текст штампан оловним словима која су ливена у самом манастиру.
Још од 1995. године у Бајиној Башти одржавају се престижне Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине“ са задатком да изучавају културно -историјски значај манастира Рача и преписивачку делатност њених монаха. Досадашњи добитници награде Рачанска повеља као што су Милосав Тешић, Иван В. Лалић, Милорад Павић, Горан Петровић, Љубомир Симовић, Добрило Ненадић, Радован Бели Марковић, Динко Давидов, Емир Кустурица, Миодраг Павловић, Светислав Божић и Владета Јеротић сведоче о значају и нивоу ове културне манифестације.
Колику важност очувању ћирилице придају у Бајиној Башти говори и то да је централни мотив грба и заставе ове општине грифон који овде симболизује умножавање књига и чување знања. Грифон, као хералдички мотив који симболизује и чување блага, на грбу Бајине Баште подсећа на историјску улогу калуђера Рачана у очувању ћирилице као српског културног блага првог реда и улогу манастира Рача у чувању наше најзначајније ћириличке књиге – Мирослављевог јеванђеља. Сребрна боја грифона и црвена боја поља по узору комбинације боја националног грба, наглашава националну важност манастира Рача за очување српске рукописне традиције, ћирилице и писмености у раном модерном добу српске историје и пресудну улогу у чувању Мирослављевог јеванђеља.